Pre mesec dana uspeo sam da se dogovorim sa Božidarom Gaberšekom da jedan dan kada on nađe slobodno vreme, snimimo jedan intervju u cilju da se konačno napiše jedna dobra njegova biografija. Pre nekoliko dana preko skype održali smo razgovor i audio snimanje u trajanju tri ipo sata. Pokušao sam da sažmem celu priču i budem što autentičniji u pisanju ove zaista vredne priče o čoveku koji je do sada imao jedan vrlo raznovrstan i bogat iskstvom život.

Božidar Gaberšek
Božidar Gaberšek

Počeci njegovih interesovanja za borilačke veštine trebalo je da počnu od bodibildinga ali njegovoj majci se to nije dopalo pa mu nije odobrila kao mladom dečaku da se time bavi. Igrom sudbine, mladi Gaberšek upisuje se u tek otvorenu Karate sekciju i kreće sa treninzima Šotokan Karatea. I ono što sam Boža kaže : ” Hteo sam da dižem tegove ali je na kraju sve ispalo na bolje pa sam počeo Karate, hvala Bogu što nisam postao bilder ”. Evocirajući uspomene na to vreme setio se malih knjižica o dizanju tegova od Petra Čelika i verovatno mu je to probudilo interesovanje ali ipak Karate je bio presudan. Sve se to dešavalo negde oko 1973.g. U karateu je dobio crni pojas. Taj poluprivatni klub u Požarevcu je bio među prvima kao privatan što je bilo nezamislivo za to vreme Jugoslavije. Karate koji se vežbao tada bio je pod uticajem Taiđi Kazea i braće Jorgi. Paralelno sa Karateom, Božidar Gaberšek trenirao je Vestern Boksing jer u Karateu nije bilo kontakta u borbama. U to vreme počeli su i da se prikazuju filmovi Brus Lija pa je interesovanje prema borilačkim veštinama raslo. Uz Karate trenirao je Ju Jutsu pa je ušao u reprezentaciju Jugoslavije gde je osvojio i medelju u takmičenju. Ono što je Gaberšek naveo da mu je glavna inspiracija bila knjiga od Masutatsu Ojame – ” Karate ” zbog koje je počeo da se zanima za borilačke veštine. ( M.Oyama- Kjokunšikai Karate).

U Zagrebu je polagao za crni pojas u Karateu i igrom slučaja polaže pred Karate Majstorom Slavkom Truntićem ( 4 DAN crni pojas ) koji će kasnije postati otac Jugoslovenskog Kung Fua.

Karate timeBožidar Gaberšek
Karate time
Božidar Gaberšek

Bilo mu je jako zanimljivo kako se Karate radio u Zagrebu gde su imali rad sa motkama, mačevima i kasnije ubacuju i nunčaku palice. Kasnije hteo je da polaže dalje i napreduje u Karate rangovima i poziva Slavka Truntića sa namerom da pred njim ponovo proveri znanje, ali mu tada Slavko Truntić kaže da može polagati ali on definitivno prestaje sa radom u Karateu i da prelazi na Ving Čun Kung Fu… Sa ovim počinje i stvaranje Kung Fu istorije u Jugoslaviji koja kasnije i opredeljuje Božidara Gaberšeka za bavljenje Ving Čunom.

Na prvi seminar Wing Tsun Kung Fua odlazi u Zagreb jer Slavko Truntić dovodi majstora Keith R. Kernspecht-a koji je ujedno i bio glavni za evropski Wing Tsun (kasnije EWTO). Kako se priseća jedini iz Srbije koji su tad prisustvovali seminaru bili su on i Steva Stankov ( Boža ga zvao pančevac)… Sve se to desilo 1978.g. A iduće godine Kernspecht dovodi u Zagreb GM Leung Tinga. Njegove impresije o prvom seminaru su da i nije bio toliko oduševljen Kernspechtovim prezentovanjem veštine jer kako on kaže : ” Prvi put sa Kenšpektom nisam nešto bio ekstra oduševljen, jer posle Brus Lija (filmova) Kernšpekt mi je više izgledao kao buldožer sa ogromnim stomakom” . Za razliku od Kernšpekta, Leung Ting ga je oduševio jer je znao na neki svojstven način da

B.Gaberšk, L.Ting, S.Truntić
B.Gaberšk, L.Ting, S.Truntić

impresionira ljude. Na jednom otvorenom seminaru, gde je bila prepuna sala i gde su većinom bili posetioci iz karate klubova (konkurencija), Leung Ting izazove na probu bilo koga iz publike… I kako Boža kaže : ” Do sada nisam video da neki majstor izazove bilo koga iz sale da ga napadne nunčaku palicama iz sve snage, a očekivali su se provokatori . Moja impresija je prva bila vau! Neverovatno efikasno sredio je izazivača sa palicama ”. I zvanično nakon toga prelazi sa Karatea na Wing Tsun Kung Fu.
Taj prelazak na Wing Tsun nije bio bez potrebnih informacija, pa je pre samog odlaska na seminar nabavio literature i tako upoznao kineske veštine. U međuvremenu je upoznao Branimira Šegvića koji je proklamovao Jeet Kune Do ali ipak nije hteo to da trenira, pa je nešto pokazao Šegviću iz Wing Tsuna i tako je nastala saradnja da Gaberšek jedan dan u Šegvićevom klubu radi W.T. a idući dan Šegvić Jeet Kune do. Pošto je studirao u Beogradu, Božidar Gaberšek organizuje dolazak GM Leung Tinga i kako sam kaže : ” Ja sam organizovao dolazak mastera Tinga u Beograd a ne kako to sada drugi govore ”. Na taj seminar Leung Tinga došli su Milan Prosenica i Slavko Truntić. Seminar je protekao odlično i publika je napunila halu Pionir u Beogradu. U prisećanju treninga u Zagrebu seća se kako je Prosenica bio više fajter za full kontakt nego što je bio Wing Tsun praktičar i tu mu skida kapu! Kada je ” Zoom reporter ” u to vreme objavio promociju knjige kung fu vu šu od Smaje Sarhatlića, seća se da je knjigu doneo i pokazao pred Leung Tinga koji je tada demantovao tvrdnje da je Sarhatlić veliki majstor, seća se da su posle ti isti novinari objavili u svom časopisu članke o Boži, Truntiću i Tingu… Slavko Truntić je predložio Gaberšeku da otvori sekciju Wing Tsuna jer Truntić je dosta forsirao Božu u treninzima. Posle dve godine ta sekcija izrasta u klub i kako se seća da je bilo dosta problema u to vreme da se registruje klub, dobiješ pečat i ime, jer takva je bila politika ex Jugoslavije. U to vreme se ponudio za pomoć oko administracije pokojni Mile Vasiljević i tako se priključio klubu kao sekretar ali nije imao znanja u Wing Tsunu.

Boža Gaberšek i Leung Ting
Boža Gaberšek i Leung Ting

Na pitanje kakav je bio Leung Ting sobzirom da je Božidar Gaberšek prove izvesno vreme sa njim, Boža kaže : ” Vrlo prijatan, prijateljski nastrojen, nije folirant i ono što radi radi fantastično ”. Uz osmeh i prisećanje kaže : ” Meni je bilo čudno kako čovek sa 39 godina može da bude majstor, jer kao mlad sam gledao one kung fu filmove pa sam bio pod utiscima jer tamo su majstori sve dede od 100 godina (smeh). Tinga sam jednom doveo u Požarevac gde je održao odličnu demonstraciju a sa njim je tada došao Milan Prosenica… ” Tada je od Leung Tinga dobio sertifikat kao zvanični predstavnik Wing Tsuna za Srbiju. I kako nastavlja u razgovoru, Gaberšek kaže : ” Slavko Truntić mi je hteo da da Bosnu ali ja sam odbio jer tamo nikoga nisam poznavao pa sam tako dobio Srbiju i postao glavni predstavnik za Wing Tsun. Dobio sam zvanično majstorsko zvanje od Leung Tinga onu kinesku diplomu gde je on potpisao, Slavko Truntić i još neki majstori iz Hong Konga sad se i ne sećam koji su… ”.

Kasnije, Gaberšek poslom odlazi u Pariz i tu počinje rađanje neke drugačije istorije u njegovom radu sa Ving Čunom…

Odlaskom u Pariz Gaberšek ostavlja jednog svog najboljeg učenika da vodi Wing Tsun klub ali on nije bio toliko posvećen tome pa je pokojni Mile Vasiljević političkim uticajem tog momka izgurao iz kluba i preuzeo kompletan klub i sebe proglasio majstorom. Pošto je bio u Parizu već skoro dve godine i kada se vratio Gaberšek više nije imao ambicija da osniva klubove i da to vodi pa je više bio posvećen svom poslu… U Parizu sreće nekoliko puta Deni Inosanta čuvenog Brus Lijevog učenika a kasnije još dva puta u Australiji.

B.Gaberšek & Danny Inosanto
B.Gaberšek & Danny Inosanto

Za William Cheunga prvi put je čuo od Branimira Šegvića pošto je on bio tad u Americi i već je bio na dva njegova seminara. 1984.g. Gaberšek odlazi u Pariz i tada William Cheung prvi put gostuje u Evropi. Na preporuku Branimira Šegvića koji je kontaktirao Williama i preporučio Gaberšeka kao dobrog prijatelja i desio se prvi susret u srpskom restoranu u Parizu između Božidara i Čeunga. U međuvremenu, Gaberšek je imao potpisan ugovor da predstavlja Leung Tinga u Francuskoj ali taj ugovor nikada nije poslao… Upoznavši Čeunga da je već majstor Wing Tsuna,rekao mu je da ne želi da ide na seminare i tako uči sistem, već da hoće kontinuiran trening i na to William Cheung pristane a Gaberšek pred njim pocepa ugovor koji je trebao da pošalje Leung Tingu. Posle toga nakon dva tri dana, Gaberšek prisustvuje seminaru Čeunga i to mu se jako dopadne i tako zvanično i kreće učenje Wing Chuna po William Cheungu.

B.Gaberšek & William Cheung
B.Gaberšek & William Cheung

Nakon 2 godine vraća se u Požarevac i saopštava da neće više raditi Wing Tsun i da je prešao na sistem William Cheunga. Kako sam Gaberšek kaže : ” Jedna grupa mojih starijih učenika prelazi kod Mila Vasiljevića jer je on imao Savez Kung Fua koji je bio lažan i čista politička tvorevina a druga grupa prelazi kod mene pa sam ih ja povremeno kad dođem podučavao ”. Dve godine ostaje u Požarevcu pre nego što odlazi u Australiju. 1987.g. Dva meseca je bio kod William Cheunga u Australiji na treningu,a 1988.g. seli se da živi u Australiji. Gaberšek završava ceo sistem kod Williama. Kako Gaberšek kaže povodom aktuelnih tema u Srbiji : ” Traditional Wing Chun je moj lični naziv koji sam osmislio da bi se razlikovao od drugih, međutim to i sam William Cheung prisvaja, a Cheung je u početku njegov stil zvao ” World Wing Chun ”. Onda promeni naziv u Shaolin Wing Chun a Cheung preuzme i tu Božinu ideju… Dakle svi ti nazivi su nastali u Srbiji da bi se to što Gaberšek radi razlikovalo od drugih… Gaberšek kada je krenuo za Australiju, da živi tamo i započne svoj posao imaje svoju grupu u Požarevcu od tridesetak ljudi, hteo je da ostavi i prepusti školu svom najboljem učeniku Gordanu Popoviću koji je kod njega završio kompletan sistem, ali Gordan Popović mu je tada otvoreno rekao da ne može prihvatiti tu obavezu zbog studiranja u Beogradu. Pošto je takva bila situacija, Gaberšek angažuje Dejana Mikića i Dušana Radojkovića koji su nastavili razvoj Gaberšekove škole u Srbiji. Gaberšek čim je došao u Australiju otvorio je svoju sekciju Wing Chuna. Iduće godine otvara školu u biznis centru Melburna. Polako i sigurno,

Gaberšek & Čeung
Gaberšek & Čeung

Gaberšek ima u Australiji svoje tri Wing Chun škole gde je naučio nekoliko generacija učenika od kojih samo njih šest imaju pravo da podučavaju. Ono što je zanimljivo u Gaberšekovom napredovanju je njegov boravak u Australiji i treniranje sa bratom William Cheunga Dejvidom. Najveći deo obuke radio je sa Dejvidom Čeungom koji je prethodno bio majstor u Ving Tsunu (Wong Shun Leungov instruktor) i kod njega je otkrio najviše stvari vezanih za Ving Čun. Kasnije se braća Čeung razilaze u saradnji i Božidar uči kod Dejvida privatno. William Cheung je imao svoja pravila kako trebaju da budu sale ofarbane kod svih svoji majstora, te jednom mesečno svi su morali da vode svoje studente na kurseve kod njega i sve dodatno plaćaju, onda je Gaberšek ponudio studentima da idu kod Čeunga ali niko to nije hteo jer Gaberšek je već imao potpuno razrađen sistem i već je tamo plaćao rente za klubove i sale.my-the-best-australian-wing-chun-students-instructors Vremenom kontakti na relaciji Gaberšek – Čeung su bili sve ređi, Boža sve manje ima vremena, prestaje da ide kod Čeunga na rođendane, posete i sl. No, Gaberšek i dalje ima veliko poštovanje prema Williamu i čak ima i plaketu od njega kao priznanje Čeunga da je 10 godina najbolji njegov instruktor. Božidar je bio i aktivni sudija na takmičenjima, vodio je svoje studente koji su redovno pobeđivali pa je jednom William Cheung tražio da malo uspore u napadima ali mu je Boža rekao : ” Čemu sporo, to je Ving Čun ”!

Božidar Gaberšek
Božidar Gaberšek

U to doba sam shvatio da treba nešto menjati, da se nešto miksuje sa Wing Chunom sa parternim tehnikama. Zašto ne stvoriti nešto novo sa osnovom Wing Chuna? Tada sam osnovao ” Elite Force Combatives ” umesto ” TWC ” zvao sam dakle Elite Force Combatives. Ali zbog jednog bivšeg poslovnog partnera koji mi je uzeo veb sajt morao sam da promenim to ime i tako je slučajno nastao ” CQB ” ili u prevodu ” Close Quarter Combatives ”, a u vojnom smislu znači goloruka borba sa oružijem. Sve sam ovo stvorio iz velikog iskustva jer ljudi su zaboravili zašto je napravljen Wing Chun, a prava mu je namena da uništi drugo ljudsko biće za najkraće moguće vreme jer šta je zapravo borba nego to?

154177_171212439569855_5790651_nBožidar Gaberšek je i danas danju u odličnoj formi, radi punom parom, puno putuje… Uvek se od srca nasmeje kada čuje za podele u Ving Čunu u Srbiji. Po njemu je Ving Čun sloboda i normalno je da svako ima svoj Ving Čun, da su svake kopije učitelja smešne. Uvek rado kaže: ” Ne opterećuj se pričama dokonih ljudi, radi to što radiš i ne okreći se za onima koji žele pošto poto da te uspore ”…

”Pokrenuo sam i Wing Chun International sa Dejvidom Čeungom, želim da imate organizaciju iz inostranstva koja će stati za sve ljude koji žele da rade Ving Čun i sasvim je nebitna linija! Kod mene što se tiče rangova postoje samo učenik i instruktor sve ostalo je razvlačenje Ving Čuna ”!

David Cheung & Boža Gaberšek
David Cheung & Boža Gaberšek

Na kraju ove priče mogao bih vam pisati svoje lične impresije o Gaberšeku ali bile bi preopširne. Ime Božidara Gaberšeka znano je širom sveta. Ono što je on shvatio na vreme još od rane mladosti je da čovek mora steći veštinu borenja praktično i bez filozofiranja. Bio je i u Kini, sretao je mnogo majstora. Iza njega stoji veliko iskustvo i jedan zaista dinamičan život koji je za veliko poštovanje. Nadam se da sam uspeo da vam prenesem ovu živu priču o Božidaru Gaberšeku. Dogovorili smo se da ćemo uskoro napraviti još nekih priča koje će biti na korist svima. Do tada želim vam sve najbolje.

Ivan Stefanović

Advertisements